U ovom pe­ri­o­du pče­li­nja dru­štva na­sta­vlja­ju in­ten­ziv­nu pri­pre­mu za zi­mo­va­nje. Sti­mu­li­sa­nje ma­ti­ce na po­la­ga­nje ve­ćeg bro­ja ja­ja za­vr­ša­va se od po­lo­vi­ne do kra­ja sep­tem­bra, za­vi­sno od kli­mat­skih uslo­va pod­ruč­ja. U ovom mje­se­cu na­sta­vlja se sa pri­hra­nom dru­štva ko­ja je za­po­če­la u av­gu­stu. Še­ćer­ni si­rup se spra­vlja u od­no­su tri di­je­la še­će­ra i dva di­je­la vo­de. U ve­ći­ni kra­je­va sje­ver­nog pod­ruč­ja Cr­ne Go­re to­kom sep­tem­bra ne­sta­je pa­še – upo­zo­ra­va mr Ne­boj­ša Ve­lič­ko­vić, iz Sa­vje­to­dav­ne slu­žbe u bilj­noj pro­iz­vod­nji.
Na pče­li­njim dru­štvi­ma vid­no se osje­ća da se pri­bli­ža­va pe­ri­od mi­ro­va­nja. Sta­re pče­le ne­sta­ju u ve­ćem bro­ju, su­ža­va se pro­stor u ko­šni­ci ko­ji po­kri­va­ju, a po­či­nju obim­ni­je for­mi­ra­ti med­nu ka­pu. Sep­tem­bar je po­sled­nji mje­sec pred zi­mu gdje se mo­že obez­bi­je­di­ti hra­na za pre­zi­mlja­va­nje. Ka­sni­je se pče­le sve vi­še uz­ne­mi­ra­va­ju. Je­se­nji pre­gled pče­li­njih dru­šta­va za­vr­ša­va se za što kra­će vri­je­me. Ne­pa­žnjom mo­že se ošte­ti­ti ma­ti­ca, dez­or­ga­ni­zo­va­ti dru­štvo i iza­zva­ti gra­bež.
Pri otva­ra­nju ko­šni­ce u sep­tem­bru ni­je po­treb­no pre­gle­da­ti sve okvi­re. Do­volj­no je do­ći do le­gla i vi­dje­ti pra­vo sta­nje pče­li­njeg dru­štva.
Oba­ve­zna je nje­ga ro­je­va i sla­bi­jih dru­šta­va iz ko­jih je oba­vlje­no iz­ro­ja­va­nje. Uko­li­ko je na­pra­vljen pro­pust to­kom av­gu­sta, sa­da se pro­vje­ra­va ko­li­či­na i ras­po­red hra­ne. Za zim­sku hra­nu osta­vlja se med ko­ji je te­čan i za­tvo­ren tan­kim vo­šta­nim po­klop­či­ći­ma.
-U bli­zi­ni le­gla osta­vlja­ju se dva ra­ma sa kva­li­tet­nim cvi­jet­nim pra­hom. Osim to­ga u skla­di­štu za sva­ko dru­štvo u pro­sje­ku se dr­ži po dva ra­ma is­pu­nje­na me­dom i je­dan ram s cvi­jet­nim pra­hom.
Pri za­zi­mlja­va­nju ni­ka­da se ne osta­vlja­ju ra­mo­vi s ci­je­lim po­le­no­vim pra­hom jer ga pče­le ne mo­gu naj­bo­lje po­kri­ti. U tom slu­ča­ju on se ubu­đa i po­sta­je šte­tan za pče­le. Uko­li­ko se vr­ši pre­gled ko­šni­ca, obra­ća se pa­žnja na opa­snu bo­lest za­tvo­re­nog le­gla – ame­rič­ku ku­gu. Ova bo­lest se pre­po­zna­je po ra­štr­ka­nom le­glu, uleg­nu­tim vo­šta­nim po­klop­ci­ma le­gla ko­ji su pro­mi­je­ni­li bo­ju i ima­ju ru­pi­ce na sre­di­ni. U ta­kvoj će­li­ji lar­va je is­tru­le­la, raz­vla­či se i ima vr­lo ne­pri­ja­tan mi­ris. Ova­kvi slu­ča­je­vi se od­mah pri­ja­vlju­ju udru­že­nju pče­la­ra i ve­te­ri­nar­skoj usta­no­vi.
Pred uzi­mlja­va­nje le­ta ko­šni­ca se okre­ću pre­ma ju­gu. To se ra­di sa ko­šni­ca­ma ko­je su la­ko po­kret­ne, u auto­bu­si­ma, pri­ko­li­ca­ma. Jed­noj pro­seč­noj pče­li­njoj za­jed­ni­ci po­treb­no je oko 16 do18 kg me­da za pre­zi­mlja­va­nje. Ve­će ko­li­či­ne hra­ne u ko­šni­ci to­kom zi­me po­bolj­ša­va­ju to­plot­ni re­žim i mi­kro­kli­mu.
Ne­sta­ja­nje pče­li­nje pa­še, skra­ći­va­nje da­na i sni­ža­va­nje tem­pe­ra­tu­re od­ra­ža­va se na rad pče­li­njih dru­šta­va u po­lju i ko­šni­ca­ma. Po­ja­ča­va se broj stra­ža­ri­ca na le­ti­ma gdje je uve­de­na stro­ga kon­tro­la. U nor­mal­nim pče­li­njim dru­štvi­ma ne­ma tru­to­va i tru­tov­skog le­gla. Pro­po­li­som se učvr­šću­ju sa­to­no­še, po­klop­ne i pre­grad­ne da­ske a su­ža­va­ju ši­ro­ko otvo­re­na le­ta. U za­vi­sno­sti od ti­pa ko­šni­ce, is­pod vi­je­na­ca me­da na sa­to­vi­ma gdje se na­la­zi po­sled­nje le­glo, tre­ba da ima do­volj­no pro­sto­ra za for­mi­ra­nje zim­skog klu­be­ta. Za vri­je­me zi­mo­va­nja i ra­nog pro­leć­nog raz­vo­ja klu­be će se kre­ta­ti na go­re i tro­ši­ti hra­nu.
Pče­le u ovom mje­se­cu sa­ku­plja­ju i slat­ke so­ko­ve od šlji­va i dru­gog je­se­njeg vo­ća i gro­žđa, pre­ra­đu­ju­ći ih u med. Ta­kav med ni­je do­bar za zi­mo­va­nje pče­la. Pče­le još po­se­ću­ju cvje­to­ve ba­šten­skog cvi­je­ća, tro­sko­ta, je­se­njeg mra­zov­ca, či­čo­ke, mr­tve ko­pri­ve, dje­te­li­ne, ti­kve, od ko­jih se uno­si nek­tar i po­len. Naj­ve­ći dio hra­ne za zi­mu pri­pre­me jun­ske i jul­ske pče­le a osnov­no dru­štvo či­ne pče­le iz­le­že­ne to­kom av­gu­sta i sep­tem­bra. Sla­bi­ja dru­štva to­kom zi­me utro­še vi­še hra­ne ne­go ja­ča. Pče­li­nja dru­štva s 2.000 do 35.000 pče­la će uz naj­ma­nju po­tro­šnju hra­ne iza­ći iz zi­me i s mla­dom ma­ti­com u pro­le­će udvo­stru­či­ti broj pče­la. M.N.


Oba­ve­zna za­šti­ta od mo­lja­ca

Sa­će ko­je je skla­di­šte­no oba­ve­zno se šti­ti od vo­šta­nog molj­ca. Sa­će se dr­ži u her­me­tič­ki za­tvo­re­nim or­ma­ri­ma ili u na­stav­ci­ma ko­šni­ca gdje se če­šće iz­la­že sum­por­nim pa­ra­ma, ko­je uni­šta­va­ju molj­ce u svim sta­di­ju­mi­ma osim u sta­di­ju­mu ja­je­ta.
Ra­mo­vi s pra­znim sa­ćem re­đa­ju se u na­stav­ke i po­lu­na­stav­ke ali ne­što re­đe ne­go u ko­šni­cu. Re­đa­ju se je­dan za dru­gim do vi­si­ne ko­li­ko to omo­gu­ća­va pro­sto­ri­ja, u ko­joj se ču­va­ju do pro­le­ća. Ra­mo­vi se za­tim šti­te ži­ča­nom mre­žom kroz ko­ju ne mo­že pro­ći lep­tir molj­ca – za­klju­čio je Ve­lič­ko­vić.